Istorija razvoja instrumenata za ispitivanje relejne zaštite može se pratiti do početka 20. veka kada su elektromehanički releji počeli da se široko koriste u elektroenergetskim sistemima. U to vrijeme ispitivanje uređaja relejne zaštite uglavnom se temeljilo na ručnim operacijama i vizualnim pregledima.
Sa razvojem elektronske tehnologije 1960-ih i 1970-ih, pojavila se prva generacija instrumenata za testiranje digitalne relejne zaštite. Oni su u osnovi bili sastavljeni od digitalnih voltmetara i ampermetara, i mogli su da simuliraju različite uslove kvara u elektroenergetskom sistemu. Međutim, ovi instrumenti su bili relativno glomazni, skupi i nisu imali efikasne mogućnosti obrade podataka.
1980-ih i 1990-ih godina počela je da se pojavljuje druga generacija instrumenata za ispitivanje relejne zaštite, zasnovanih na boljim integrisanim kolima, tehnologiji digitalne obrade signala i upotrebi personalnih računara (PC). Ove instrumente karakteriše veća preciznost merenja, manja potrošnja energije i veća fleksibilnost u mogućnosti testiranja. Takođe su bili sposobni da generišu grafičke prikaze rezultata testa, što je uveliko olakšalo analizu podataka testa.
U 21. veku pojavila se treća generacija instrumenata za testiranje relejne zaštite, koja se oslanja na napredne tehnologije kao što su Internet stvari, veštačka inteligencija i računarstvo u oblaku. Ovi instrumenti su postali inteligentniji, sa većom funkcionalnošću i uključili su važne karakteristike kao što su automatsko snimanje sekvence testova, automatsko generisanje izveštaja i daljinsko praćenje. Ovo je značajno poboljšalo kvalitet i efikasnost testiranja relejne zaštite i smanjilo opterećenje osoblja za testiranje.
